Procesor - CPU (Central Processing Unit)

Centralni procesor (engl. Central Processing Unit ili samo CPU) je srce svakog računara, iako centralni procesor nije jedini procesor, njega imajugrafička kartica (GPU), zvučna kartica i mnogi drugi dijelovi, ali pod imenom procesor najčešće se misli na centralni procesor (CPU).

Svaki procesor izvana izgleda veoma jednostavno, no on je u svojoj unutrašnjosti jako kompleksan, jer se radi o stotinama miliona tranzistora koji su smješteni u jednom čipu. Prvi put takvo nešto je uspjelo 1971. kada je napravljen prvi procesor Intel 4004, koji doduše mogao samo sabirati i oduzimati, ali su naučnici prvi put uspjeli da u jedan čip smjeste silna integrisana kola i tranzistore, što je dalo poticaj za daljnji razvoj procesora koji su tim napretkom počeli da troše mnogo manje el. energije.

Veoma često se spominje i Moore-ov zakon koji objašnjava da se svakih 18 mjeseci broj tranzistora i brzine udvostručava, a glasi ovako: The complexity of an integrated circuit, with respect to minimum component cost will double in about 18 months.

Intel Core i7 procesor

Kako radi CPU?

Procesor obrađuje i izvršava mašinski kod (binarni) koji mu govori šta da procesor radi. Jedini razumljivi jezik procesoru je mašinski jezik. CPU radi tri osnovne stvari:

• Pomoću ALU (engl. Arithmetic/Logic Unit) procesor je u mogućnosti da izvodi osnovne matematičke operacije (sabiranje, oduzimanje, množenje i dijeljenje). Moderni procesori su u mogućnosti da obavljaju i veoma komplikovane operacije.
• Procesor prebacuje podatke s jednog memorijskog mjesta na drugi
• Shodno naredbama, procesor može skočiti na novi set instrukcija

Na slici je pokazan najjednostavniji mogući procesor gdje je moguće objasniti principe rada procesora iako se radi o veoma softificiranom dijelu računara (ako ne i najkomplikovanijem). 

Šematski prikaz procesora

Glavni dijelovi procesora su:

• Artimetričko logička jedinica (ALU)

Dio zadužen za sve matematičke kalkulacije

• Registri

Registri su jednostavne flip-flop zakačke, na slici ih imamo 3, no moderni procesori ih imaju mnogo više.

• Program counter

Dio zadužen, doslovno, za brojanje, shodno naredbi on povečava vrijednost za 1, ili je resetira na 0.

• Intrukcijski registar i dekoder

Dijelovi koji kontrolišu sve ostale dijelove procesora

Poslije obrade podataka, adresna sabirnica šalje adresu memoriji, dok se kroz ulaz i izlaz dobijaju podaci iz memorije, odnosno šalju. Čitanje i pisanje se odnosi na adresiranu memoriju, tj. kada je procesor želi, reset postavlja program counter na 0.

Procesor radi u tijesnoj saradnji sa RAM memorijom, ustvari procesor adresira svaki podatak koji ide na memoriju. RAM memorija je veoma brza, i svi podaci u njoj su brzo dostupni, stoga je bitno imati što više RAM memorije jer CPU onda može adresirati mnogo više podataka.

Arhitektura Intel Core i7 procesora

Krimpovanje mrežnog (LAN) kabla

Ne morate biti administrator kompjuterskih mreža da bi ste zapali u situaciju kad morate da na licu mesta pričvrstite konektor (RJ 45 ili RJ 46);

Jednostavno, kupili ste TV koji ima na raspolaganju i  LAN, kako bi bio povezan na internet žičano , potreban vam je  mrežni kabal do vašeg rutera. Ako veza ide preko tavana i morate da probušite rupe, teško je provlačiti kabal sa već postavljenim konektorima.
Sam postupak se zove "Krimpovanje" i nije ništa komplikovano , jedino što zahteva odgovarajući alat, i odgovarajući raspored žica s'obzirom na namenu kabla.
Pa da krenemo;
Potreban vam je mrežni kabal odgovarajuće dužine,( ima svaka IT radnja) i par LAN konektora, a alat za zahvat (krimpovanje) možete pozajmiti:

Najpre sa mrežnog kabla treba skinuti izolaciju , bilo pomoću alata , bilo skalpelom. Koju   dužinu  ogoljenih žica (parica) treba ostaviti , shvatićete  na licu mesta kad pokušate da ih ugurate u konektor, jer fiksiranje kleštima ide prvo preko izolacije (fizički kontakt) uz istovremeno uspostavljanje kontakta sa licnama (električni kontakt), probojem njihovog tankog  plastičnog plašta oštrim limenim kontaktima (koji su integrisani u konektor).

Kako ćete rasporediti licnaste žice , na prvom mestu zavisi koji tip kabla želite da napravite:
 T568A ili T568B

Nakon toga, žice treba poređati po standardu TIA/EIA 568 A ili B. U slučaju da se pravi ukršteni kabl, jedan konektor se pravi po standardu A, a drugi po B. Kod neukrštenih kablova, oba konektora imaju isti raspored i svejedno je da li se koristi A ili B. Za obično povezivanje se koristi neukršteni kabal.

Kombinacija ova dva standarda (na jednu stranu jedan tip konekcije (T568A) a na drugu drugi (T568B) potreban vam je npr.   kad umrežavate dva računara direktno mrežnim kablom...
T.j povežete njihove mrežne kartice direktno, ukrštenim mrežnim kablom. (jedan standard na drugi)  

Kad ste odabrali kombinaviju licni umetnete u konektor pa u klešta  i kao i svaku drugu dobru stvar samo stisnete :)...

Znači korak 1.

Korak 2.

Korak 3. 

Ovde su limeni kontakti sjedinjeni sa licnama....

Za one kojima slike nisu dovoljne, slijedi i video zapis krimpovanja RJ45 mrežnog kabla:

Klijent - server mrežna arhitektura

Klijent je dio mreže /NETWORK/ koji prima podatke. Host ima podatke kod sebe i daje podatke klijentu. Host koji daje podatke mnogim korisnicima istovremeno je Server. Klijent izma zahtjev-upit /REQUEST-QUERY/ a host-serve daju odgovor /RESPONSE-ANSWER/.

Računar koji izvodi usluge na Internetu se zovu Serveri. Na primjer računari koji izvodi usluge na Web sajtu, brine o vašem e-mail-u se zovu serveri.

Na Internetu sve mašine se mogu podijeliti na klijente /CLIENT/ i servere /SERVER/. Ove mašine obebjeđuju rad Internet servisa (Web, E-mail, ftp, facebook,..), daju usluge-podatke drugim i obezbjeđuju rad drugim mašinama se zovu serveri. Mašine koji ovo koriste i koje koriste ljudi za povezivanje na ove mašine se zovu klijenti.

Princip rada klijent-servera je:

1. Zahtjev za sadržajem na Internetu upućuje klijent /CLIENT/.
2. Odgovor na zahtjev za sadržajem na Internetu šalje server /SERVER/.

Kad se obratite Googlu za sadržaj to predstavlja zahtjev /REQUEST/ upit /QUERY/ za neki od GOOGLE-ovih servera da nađe podatke /DATA/ i da vam pošalje nazad odgovor /RESPONSE/ na vaš klijent. Svaki seris ima svoj server tako je Web server, E-mail server ili FTP server itd. Na primjer ako pokrenete INTERNET EXPLORER očekivati je da ćete se obratiti na Internet sa zahtjevom za Web sadržajem što znači da će vam odgovoriti Web server. Po tom principu i iz OUTLOOK EXPRESS-a će te se obratiti za elektronsku poštu nekom od E-mail servera.

Blog Informatički tutorijali

Na ovom blogu će biti objavljivani tutorijali iz informatike. Sadržajima će biti obuhvaćene različite informatičke oblasti: teorijska razmatranja, praktični primjeri, hardver, softver, baze podataka, web dizajn, računarske mreže, uradi sam itd. . Dakle, za svakog po nešto. 

Na blogu postoji i Pitanja & Odgovori sekcija, tako da posjetioci u svakom trenutku mogu da postave pitanje ili ako imaju bilo kakvu nedoumicu (ili nejasnoću) u vezi određenog tutorijala. Na pitanja će biti blagovremeno odgovoreno. Pa da počnemo...